Glupi D-mol

I SAD VEC ZNAM...

...Nevernik... K'o uklet jedrenjak, u gusti modri mrak uranja kolodvor... O, dobra noc, Banja Luko ne, ne dolazim, samo prolazim, nismo se videli dugo... Da l' to bese cast? sinjel maslinast... Znam, ona spava sad i mozda ponekad predgradjem njenog sna proseta ludi desetar... Da l' ikad pomisli uz prozor pokisli il' je sve pomeo vetar hej, oci carne, ispred kasarne... Njenima nisam bio po volji vazno im bilo odakle su moji zasto to smeta, sa ovog su sveta, hlebotvorci, cestit soj... Njen me je baba uz'o na nisan: da l' sam od njinih il' bas i nisam... Sloven sam, belac, slobodni strelac mani se, cica, ja sam svoj... Od stare Kanjize, pa malko nanize, gde Tisa uspori, dici cu salas na bregu... Mozda im pobegne kad zito polegne, kad se jarebice legu mozda kad sneva, meni dospeva... Otpravnik klima crvenom kapom vreme je bilo, haj'mo polako. prosipa vetar behara pehar spavaj mala masala... Ne volim kad me uzmu na nisan: da l' sam od njinih il' bas i nisam Sloven sam, belac, slobodni strelac za svaki slucaj, jos uvek samo svoj...

...Naviko sam ja na svasta

Poeziju ce svi pisati

San je davna i zaboravljena istina
koju vise niko ne ume da proveri
sada tudjina peva ko more i zabrinutost
istok je zapadno od zapada lazno kretanje je najbrze
sada pevaju mudrost i ptice moje zapustene bolesti
cvet izmedju pepela i mirisa
oni koji odbijaju da prezive ljubav
i ljubavnici koji vracaju vreme unazad
vrt cije mirise zemlja ne prepoznaje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga
ali jednoga dana
tamo gde je bilo srce stajace sunce
i nece biti u ljudskom govoru takvih reci
kojih ce se pesma odreci
poeziju ce svi pisati
istina ce prisustvovati u svim recima
na mestima gde je pesma najlepsa
onaj koji je prvi zapevao povuci ce se
prepustajuci pesmu drugima
ja prihvatam veliku misao buducih poetika:
jedan nesrecan covek ne moze biti pesnik
ja primam na sebe osudu propevale gomile:

KO NE UME DA SLUSA PESMU SLUSACE OLUJU
ali:
HOCE LI SLOBODA UMETI DA PEVA
KAO STO SU SUZNJI PEVALI O NJOJ

  ARIA

Sai
naskono kosì
fiabe che vorrei
dentro tutti i sogni miei
e le racconterò
per volare in paradisi che non ho
e non è facile restare senza piu' fate da rapire
e non è facile giocare se tu manchi...

      E ovaj blog posvecen je najboljem pjevacu sveh veremena. Ko be drugi to bio ako ne Zdravko Colic.

      Zdravko je rođen 30. maja 1951. godine u Sarajevu. Kao dijete više ga je zanimao sport nego muzika. Volio je recitovanje i glumu.

       Već u srednjoj školi muzika postaje njegov hobi. Sasvim slučajno Čola se pojavljuje na takmičenju amatera u Bijeloj. Pjevao je ’’Lady’’ grupe The Beatles i osvojio je drugo mjesto. Od tada se ozbiljno počinje baviti muzikom i počine pjevati sa ’’Indexima’’,’’Korni grupom’’ idr.U to vrijeme Zdravko je bio na prvoj godini studija Ekonomskog fakulteta u Sarajevu. Uporedo s fakultetom učestvuje na mnogim festivalima gdje osvaja brojne nagrade.

       Međutim, njegov prvi studijski album ’’Ti i ja’’ izlazi 1975. godine i serije jakih pjesama ’’Vagabund’’, ’’Loše vino’’...

      Sljedeći album ’’Ako pridješ bliže’’snima u Zagrebu 1977. godine i izdvajaju se hitovi ’’Produži dalje’’, ’’Glavo luda’’, ’’Zagrli me’’. Već 5. septembra 1978. godine na ’’Marakani’’ Zdravko drži samostalni koncert pred više od 70.000 ljudi.

       U proljeće 1980 objavljuje album ’’Zbog tebe’’ sa pjesmama ’’Pisaću joj pisma duga’’, ’’Pusti, pusti modu’’, ’’Pjesmo moja’’.

       Novi album ’’Malo pojačaj radio’’ snimljen je u oktobru 1981. godine u Londonu.

        Sljedeća ploča ’’Šta mi radiš’’ takođe je snimljena u Londonu i odmah se izdvaja i sada svima poznat hit, pjesma ’’Stanica podlugovi’’.

        Na ploči ’’Ti si mi u krvi’’,1985 godine, prvoj koju snima u Beogradu dolaze novi hitovi, prije svega balade, do danas neprevaziđena ’’Ti si mi u krvi’’.

        Decembra 1987. godine izdaje album jednostavno nazvan ’’Zdravko Čolić’’,album je prodatu preko 200.000 primjeraka, a kao hitovi se izdvajaju numere ’’Oj djevojko selen velen’’, ’’Hej suzo’’, ’’Samo ona zna’’.

        1990. godine radi album ’’Da ti kažem sta mi je’’ izdvajaju se numere ’’Čija je ono zvijezda’’, ’’Ej draga, draga’’ i naslovna ’’Da ti kažem šta mi je’’ autora Dina Merlina.

        Poslije sedam godina pauze ,1997. godine, u prodaji se pojavljuje CD ’’Kad bi moja bila’’.Izdvojile su se pjesme ’’Čini mi se grmi’’, ’’Jako slabo srce zavodiš’’ kao i balade ’’Kad bi moja bila’’  i ’’Tabakera’’.

        Krajem 2000. godine objavljuje album ’’Okano’’.Album pored naslovne numere donosi i nove hitove ’’U boji vina’’, ’’Krasiva’’.Zdravko kreće na turneju koja je završena 30. juna 2001.godine koncertom na ’’Marakani’’ gdje se okupilo oko 80.000 ljudi.

        24.decembra 2003.godine Čolić je publici predstavio album ’’Čarolija’’.Ubrzo su se izdvojile i zauzele vrh top liste pjesme ’’Ao nono bjela’’, ’’Zločin i kazna’’.

         Novi ujedno i poslednji album ’’Zavičaj’’ objavljen je u decembru 2006. godine. Album je promovisan na ’’Marakani’’ 23. juna 2007. godine. Izdvojile su se pjesme ’’Svadbarskim sokakom’’, ’’Sto puta’’, ’’Merak mi je’’.

Konstantin Simonov - Čekaj me

Gdje li si se do sad skrivala

Jedina . . . što si otišla, kad znaš da volim osmjeh tvoj, jer tajno moja . . . srce nije kamen . . . Pogledaj u mene . . . i oprosti što pratim te, al stalno pitam se . . . dal se sretnija, ima li dan za nas...?

I ako me pogledaš u oci, vidjećeš da pitam se, čija si i ko ti to grize obraze . . .

Ma čuješ li . . . ? ? ?

Veži me za sebe . . . Jer kazna moja si ti, a ja želim vo kosi da ti spijam...

Još jedno molim te . . . srećo ne krivi me . . .

E, draga draga ... Da mi nije ove moje tuge ...  Pa da ti kažem šta mi je...

Jer juče još ... život je lijep bio ... al, zbog tebe ... smijem se bez smisla ... jer noć mi te duguje ...

Jeduna ... Zaboravljaš zar ne... Da negdje na dnu srca... piše ,  ti si mi u krvi

Ako , malo pojačaš radio ... čućeš da ljubav je samo riječ ...

Ako

Ako mozes ostati miran kad na tvom putu

Svi izgube glavu i prstom pokazuju na tebe,

Ako sacuvas poverenje kad svi ostali sumnjaju,

Ali ako im ne zameris sto nemaju poverenja;

Ako ti cekanje ne predstavlja mnogo muke;

Ako ne lazes kad cujes lazi,

Ili ako ne mrzis kad tebe mrze;

Ako se ne pravis suvise dobar, niti govoris suvise mudro;

Ako snivas ali ti snovi nisu sve;

Ako mislis ali ti misli uvek ostaju ciste;

Ako znas da primis pobedu i poraz,

Da primis jednako i jedno i drugo;

Ako mozes podneti da tvoju istinu

Varalice iskrivljuju da bi lakse prevarili budale;

Ako vidis kako u komadice razbijaju tvoj cilj

I ako se sagnes da podignes i pokupis ostatke.

 

Ako mozes sakupiti sva tvoja dobra

I staviti ih na kocku, sve odjednom,

Ako si spreman da ponovo krenes, kao na pocetku,

Ne prosaptavsi ni reci, izgubivsi sve uz osmeh;

Ako prisilis svoje srce, svoje zivce, svoje misice

Da sluze tvojim ciljevima i kad su malaksali,

I aku ustrajes kada sve zaostane,

Izuzev volje koja naredjuje: "Drzi se dobro|"

Ako se usred gomile ne ponosis,

I ne smatras se herojem, ako se druzis sa kraljevima;

Ako te ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu pokvariti;

Ako svaki covek za tebe nesto znaci, ali ni jedan suvise;

Ako umes dobro ispuniti svaku minutu svog zivota,

I svakog trenutka ides pravim putem;

Tvoja ce biti zemlja i sve njeno blago,

        Jer,

              BICES COVEK, SINE MOJ!





Rudyard Kipling

 MOŽDA SPAVA

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu sto sam svu noc slusao:
Da je cujem uzalud sam danas kusao,
Kao da je pesma bila sreca moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za budjenja moc,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se krece u umrlu noc.
U snu svome nisam znao za budjenja moc.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oci neke, nebo necije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozda decije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne secam se niceg vise, ni ociju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oci da su moja dusa van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, sto ja nocas snih;
Ne secam se niceg vise, ni ociju tih.

Ali slutim, a slutiti jos znam.
Ja sad slutim za te oci, da su bas one,
Sto me cudno po zivotu vode i gone:
U snu dodju, da me vide, sta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti jos jedino znam.

Da me vide dodju oci, i ja vidim tad
I te oci, i tu ljubav, i taj put srece;
Njene oci, njeno lice, njeno prolece
U snu vidim, ali ne znam, sto ne vidim sad.
Da me vide, dodju oci, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled sto me gleda kao iz cveca,
Sto me gleda, sto mi kaze, da me oseca,
Sto mi brizno pruza odmor i neznosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom zivi ili pociva;
Ne znam zasto nju i san mi java pokriva;
Mozda spava, i grob tuzno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Mozda spava sa ocima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan zivota,
I s njom spava, nevidjena, njena lepota;
Mozda zivi i doci ce posle ovog sna.
Mozda spava sa ocima izvan svakog zla.

PRVA LJUBAV

Nemoj da mi uputiš više 
nijedan pogled, 
čak i ako bi smeo. 
Svaki tvoj pogled samo nove uspomene piše 
i tiho, nečujno urezuje tvoje ime 
u neke moje još nerođene rime. 
žute i plave boje, 
a ja nisam sigurna da li bi ti to hteo. 
Ne budi moje orkane snene 
da se neki ne zakovitla iz pene, 
ponašaj se i dalje kao da ne postojim, 
i kao što si do sada umeo 
nastavi da gledaš kroz mene 
u nedogled 
iako tu ispred tebe stojim.

Nemoj uopšte da me gledaš, 

zaboravi me. 
Potroši svoje poglede na one druge,

na one što znaju da se kikoću, 

da od svega naprave važnu temu, 

na one izgubljene u beskraju 
što ne znaju za samoću, 
na one što se trude 
da uvek nose šminku, 
na one kojih se sve tiče 
a tako malo znaju... 
Gledaj njih, 
zaboravi mene, klinku, 
ja nisam takva niti takva mogu da budem, 
ja sam iz neke potpuno druge priče.

Neka tvoje reči odu na tamo neke 
očima blizu 
a mislima daleke, 

na one što imaju raspletene kose, 
što uvek slušaju ali retko čuju,

na one što se oblače u Rimu i Parizu,

na one kojima je važno šta će da obuku 
i šta će da nose, 

na one što se stalno utrkuju... 
Na mene ne bacaj reči, 

i nemoj, nikada nemoj da me tražiš.
 
Čak i ako ti konačno sine da sam ja Ona, 
jedina prava samo za tebe, 
ona jedna od miliona 
koja ti pruža more tišine 
i svu silinu uragana 
u istom trenu. 

Potraži one neke druge 
koje su svikle 

da nose štikle, 
koje samo sa debelim slojem šminke postoje, 

koje još uvek ispredaju prazne priče, 
koje se još uvek utrkuju da sve vide i čuju, 

koje nose samo uzdužne pruge 
jer im samo takve dobro stoje, 
koje ne pričaju nego se dovikuju... 
Mene nemoj, 
mene ne traži 
jer ja sam samo drhtaj jednog trena, 
samo kap rose opijena jutarnjom vlagom, 

samo neizrecivo malo parče istine u laži, 
                       

Bojim se, strašno se bojim 
ako me nađeš 
da ćemo zajedno da potečemo istom snagom, 
istom silinom, 
istom žestinom, 

i da ću početi da postojim, 
stvarno postojim 
od tada pa sve do svog kraja. 

Probudićeš moje orkane 
i bujice i reke, 

moji snovi će da dobiju lice 
i da ostvare želje daleke. 
                      

Ali, šta je sve to? 
Sve će to jednom morati da stane

jer kad tad stane sve što jednom krene, 

jer kratak je ovaj ljudski vek 

i prolazan poput lepote maja. 

A ako me ne nađeš, 
ako me nikada ne nađeš,

ja ću imati tebe i ti ćeš imati mene 
odavde pa do večnosti, zauvek, 
bez početka i bez kraja.

Стрепња

Не, немој ми прићи! Хоћу издалека

да волим и желим твоја ока два.

Јер срећа је лепа само док се чека,

док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи

ова слатка стрепња, чекање и страх.

Све је много лепше донде док се тражи,

о чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и ћему?

Издалека само све ко звезда сја;

издалека само дивимо се свему.

Не, нек ми не приђу ока твоја два!

Ne priznajem rastanke

i nikad neću.

Suviše boli kada se grubo 
otkine cvet 
koji tek niče;

kada na samom početku priče 
vreme zatreperi i stane, 
baš kada bleda, 
još prazna zora 
mesečevo srebro ućuti;

i kada zamre let povetarca 
što dahom sluti 
uzdahe nove, nasmejane...

Ja želim da još s tobom gledam 
kako se bude zlatasta mora, 
da s tobom dišem i da te volim 
i vatrom noći i zore sjajem.

I zato ne dam, i zato neću, 
i zato rastanke ne priznajem.

Želim da živim tvojim dahom 
i da se smejem osmehom tvojim, 
želim da bolujem tvoje boli 
i da strahujem tvojim strahom 
dokle me ima, 
dok postojim.

Želim da sanjam tvoje snove 
i da kroz virove tvoje reke 
ponovo osetim prste u kosi;

da razvejano seme maslačka 
tvoj vetar nosi 
i sipa u šarene misli neke, 
u žute duge na modrom tlu.

Zato ne dam i zato neću. 

Zato moj odraz još vešto krije 
istih osmeha tajne daleke. 
Zato ću uvek biti sa tobom, 
u dašku misli ili u snu.

Još uvek naš cvet negde niče, 
još uvek naše tajne snije 
i ustreptalom lepotom traje 
dok mu na lati leptiri sleću.

Svi su rastanci tužne priče, 

zato ja rastanke ne priznajem 
i nikad neću.

Cujes li

Cujes li, nocu kad se
svijetla ugase, ovu bol
srce kao da ne dise
spavaj moja ljubavi
samo ne zaboravi
ja cu da te volim zauvijek

Cujes li, rijeci
koje ne izgovorim
cinim sve samo da
te ne probudim
oduvijek i nikad tvoj
vrijedilo je zivjeti za to

Da usne tvoje poljubim
i njezno da te zagrlim
da ti priznam ljubavi
da si moje sve
i gdje da nadjem srcu ljek
kad voljet cu te zauvijek
kad nijedno sjecanje
nemam bez tebe

Da ti priznam ljubavi
da si moje sve
kad nijedno sjecanje
nemam bez tebe

" Pomislih sve si mi ti...

Al' istina je ...

Mi nismo mi ...

Lagala si me i da me nađeš, kasno ja ...

A ja i dalje živim da te nađem ...

Ipak si jedina koja me poznaje ...

Vjerjem u anđele, istina nije da nešto krijem, nisam kao on ...

Ti i ja znamo najbolje, jedino nam ljubav ostaje ...

Rekla si da ćemo sve opet,

ponovo,

ako bude nam suđeno ..."

                                         Zeni bez imena     

                              VLADO  GEORGIJEV

RODIO SE:25.01 (25+1=26)

POGINUO: 16.10 (16+10=26)

OKO: 6:20 (6+20=26)

IMAO JE 26 GODINA....

Dan + mjesec + godina rođenja=25+1+1981=2007

Godina smrti - datum na koji je poginuo i mjesec 

2007-16-10=1981

T)(O)(Š)(E) = (23.slovo) (19.slovo) (31.slovo) (7.slovo) po azbuci makedonskoj= 2+3+1+9+3+1+7=26

Slovo T je 26. po abecedi

Tose (26), Ljiljana-menadzer (49), vozac Georgijevski (32)
2+6+4+9+3+2=26

Karijeru poceo 1997 godine 1+9+9+7=26

Znacenja broja 26 i imena Todor!

Numerologija starog-jevrejskog jezika (Gematria) broj 26 znaci GOSPOD

Todor,pravo ime Toseta,znaci:Sin Boziji,Boziji dar...